Bioinformatika

Iako je pojam “bioinformatika” u početku označavao primenu informatike, tj. informacionih tehnologija, u biološkim naukama, danas se najviše koristi za jednu veoma specifičnu primenu, a to je primena u genetici i proteomici. Istraživanja genetičkog koda, mapiranje i izolovanje pojedinih gena i proteina koje oni kodiraju, od izuzetnog je značaja u velikom broju naučnih disciplina (biomedicini, farmaciji, poljoprivredi..).

Molekul dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) ima istu strukturu kod svih živih organizama, tj. sastoji se od dva dugačka prepletena lanca sastavljena od fosfata i šecera dezoksiriboze. Za svaki molekul šecera vezana je jedna od četiri azotne baze - adenin (A), guanin (G), citozin (C) ili timin (T). Upravo su ove sekvence azotnih baza predmet pročavanja bioinformatike. Sekvencionisanjem genetskog materijala dobijenog iz različitih uzoraka, tj. njegovom digitalizacijom, dobijaju se sekvence karaktera A, G, C i T, koje u stvari predstavljaju redosled baza u molekulu DNK. Analiza ovih sekvenci vrši se uz pomoć matematike i informatike, primenom velikog broja različitih metoda i algoritama iz čitavog niza podoblasti (statistike, matematičkih i stohastičkih modela, istraživanja podataka, veštačke inteligencije i dr.). Do danas je razvijen veliki broj metoda za analizu sekvenci, različitih softvera, baza podataka i drugih bioinformatičkih resursa. Nove metode sekvencionisanja nameću i pronalaženje novih i efikasnijih metoda analize, pa se njihov broj svakodnevno povećava.

Iako je bioinformatika u svetu veoma razvijena nauka, sa velikim brojem instituta i univerzitetskih centara koji organizuju i čitave studijske programe iz ove oblasti, kod nas je tek u povoju. Veliki doprinos razvoju i popularizaciji bioinformatike dala je grupa naučnika sa Univerziteta u Beogradu okupljena u Grupu za bioinformatiku, u okviru koje su delovali i istraživači Centra. Primena bioinformatike u poljoprivredi i drugim biotehničkim naukama posebno je zanemarena kod nas. Zbog toga istraživači Centra apeluju na stručnjake iz oblasti genetike, oplemenjivanja i selekcije da se što više uključe u rad i svojim idejama i istraživanjima doprinesu razvoju ove izuzetno aktuelne naučne oblasti.