Digitalizacija znanja

Razvoj informacionih tehnologija doveo je do toga da smo danas okruženi različitim digitalnim sadržajima u svim sferama našeg života, do te mere da to često više i ne primećujemo ili uzimamo zdravo za gotovo. Oslanjamo se na velike kolekcije digitalnog znanja, kao što su automatski prevodioci, baze podataka mikrorganizama ili terminološki rečnici iz pojedinih oblasti, ne razmišljajući mnogo o načinu i procesu njihovog nastanka. Sve što je ranije bilo zapisano u knjigama ili zabeleženo na polaroidu, danas se nalazi kao informacija u našim računarima.

Digitalizacija podataka koji su do sada čuvani u svom izvornom obliku od velikog je značaja za instituciju kakav je Poljoprivredni fakultet. Na fakultetu postoji dosta već prikupljenog materijala iz različitih sfera poljoprivrede (herbarijumi, zbirke insekata, zapisi o autohtonim vrstama, podaci o bolestima biljaka i drugo), koji je potrebno sačuvati od propadanja. Jedan od načina da se postojeće kolekcije sačuvaju jeste upravo njihovo organizovanje u baze podataka. Dodatno, na taj način bi znanje i informacije koje te kolekcije nose sa sobom postale dostupnije studentima i drugim istraživačima.

Bez obzira na ostvareni napredak u sferi informacionih tehnologija, proces digitalizacije nije nimalo jednostavan. Da bi se neka digitalna kolekcija kreirala i upotrebljavala, neophodno je pažljivo osmisliti nekoliko stvari, kao što su projektovanje baze podataka, prikupljanje podataka i digitalizacije prikupljenih materijala, dizajniranje i programiranje interfejsa za različite pretrage, izveštaje i analize nad podacima, osmišljavanje i popunjavanje meta podataka koji bliže opisuju podatke iz kolekcije i drugo.

Korišćenje digitalnih kolekcija i baza podataka, bez obzira da li se radi o pretraživanju postojećih ili kreiranju novih, nosi sa sobom dosta različitih pitanja: kakvog su formata podaci, kako im se pristupa, kako se postavljaju upiti nad bazom, kako i gde se podaci čuvaju, kako se vrši digitalizacija podataka i slično. Odgovore na ova pitanja mogu da daju informatičari i programeri. Sa druge strane, prikupljanje podataka, određivanje njihovog značenja, tumačenje rezultata analiza podataka i drugo, moraju da osmisle stručnjaci iz oblasti na koje se podaci odnose. Zbog toga je neophodna saradnja između stručnjaka jedne i druge oblasti, kako bi se informatički resursi iskoristili u biološkim i poljoprivrednim naukama. Centar je idealno mesto za uspostavljanje takve saradnje. Sa druge strane, digitalizacija znanja u svim oblastima života prepoznata je kao jedan od prioriteta šire naučne zajednice i Evropske unije, pa su projekti u vezi digitalizacije obično dobro podržani kroz različite programe podrške.